25.12.2020.

Misao (Šaš)

Glog u džepu kleči na počinku.
Kurjaci u kolo vratove gniječe.
Niz potiljak ti luč kapi, sagorjela.
Šapatom pitke misli udjevam
u snove šašijaste, spone zalud zarivam.
Jer u njima se samo hudi.
I grumenje udiše.
I pukim zrenjem jetka nada rastače,
bez konca.

Džep u šaci kolcem škripi.
Urok s ploti kida se.
Vjeđe pupaju,
ja znam da pod njima opet hujom sramotiš se.
Noćni vihor kuca na tavanska vrata.
Žmireći, vidim sline - klate se.
Krinkom jutro maše nam,
bez konca,
bez konca.